Антички нотни запис, чија мелодија је најстарија снимљена на неком медију.

[Alexander Soloviev]

Већина људи уопште не зна ништа о древним нотним записима и о томе која је мелодија још увек најстарија од снимљених медија. Али они који знају нешто о томе често греше, називајући епитаф Сеикилоса из Старе Грчке најстаријим музичким записом. Песма, написана речима и нотама на надгробном споменику у близини Ефеса, датира само из 200-100 година пре нове ере, што значи да се може назвати релативно младом. Најстарији "музички" записи су хуритске песме.

Хури су, ако неко не зна, народ који је живео пар хиљада година пре нове ере на територији Месопотамије. Они су формирали низ малих месопотамских држава, трговали тамо, борили се, уопште, живели како су живели. У то време није постојала Стара Грчка као таква.
Педесетих година прошлог века вршена су активна ископавања на краљевској палати хуритске државе Угарит у близини брда Рас Шамра (сада, нажалост, у Сирији).

При томе је пронађено 36 клинастих плоча са записима другачијим од обичних текстова (иако је само једна остала нетакнута, без оштећења). Плоче је први објавио француски археолог Емануел Ларош – већ са објашњењима. Клинопис је до тада већ одавно био дешифрован, па је Ларош одмах схватио да се на плочама налази музика, текстови химни са објашњењима како их треба изводити. Штавише, на неким фрагментима су сачувана имена аутора музике, односно најстаријих нама познатих композитора. Плоче датирају из 1400. године пре нове ере. Много, да.

Најбоље очувана плоча је број 6, на којој се налази химна Никалу, богињи баштованства (међутим, име композитора овде није наведено). На табли се налази текст химне (песме) и упутства за корепетитора, који је требало да свира саммум са девет жица (врста лире). А на другој плочи је чак и упутство за постављање сума.