Кратки историјски развој акварела

[Svetlana Poznjak]

Акварел је познат још у старом Египту, али његова широка употреба постала је могућа проналаском папира у Кини у II. веку нове ере.
У Европи се акварел појавио много касније, преко Византијских сликара. Највише радова у акварелу биле су минијатуре и орнаменти у руком писаним књигама и псалтирима.
Акварел као самостална врста сликарства у Европи постао је распрострањен тек у 12.-13. веку, са појавом папира у Италији. Касније је постепено почео да се шири у Шпанији, Француској, Немачкој и Швајцарској. Квалитетан акварел папир појавио се у Енглеској и Русији око 18. века.
Албрехт Дирер (1471-1528) сматра се "оцем" модерног акварелног сликарства. Он је први савладао сложене технике акварела. У младости, Дирер је провео неколико година у Италији, где је похађао часове пејзажног сликарства и упознао се са техникама акварела. Рођени графичар, одмах је ценио могућности акварела и активно га користио у својим радовима. Његов најпознатији рад у овој техници је цртеж зеца.
Албрехт Дирер, "Зец". *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

У 17. веку, чувени холандски уметник Антонис ван Дајк је покренуо пленер акварел сликањем многих скица акварелом.
Антонис ван Дајк, Пеjзаж. *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

У овом периоду (15.-18. век) акварел је био један од главних материјала за вођење дневника научника и путника - етнографских, архитектонских и ботаничких скица.
Ипак, упркос изванредним делима Ван Дајка, Дирера и низа других аутора, уметници све до 18. века углавном нису озбиљно схватали акварел, и сматрали га као помоћни материјал за етиде и скице.
Делимично, ово се може објаснити чињеницом да су уметници при раду са акварелима користили исте сликарске технике као у уљем на платну.
Огроман допринос откривању материјала дао је Вилијам Тарнер (1775-1851), који је значајно обогатио арсенал техника акварелиста. Његови радови су били иновативни, и нису их увек доживљавали савременици. Друштво викторијанске ере, које је преферирало реализам, близак фотографији, његови пејзажи изгледали су примитивни.
Право признање аутор је добио тек у 20. веку. До данас, Тарнерови акварели изгледају изненађујуће модерно и релевантно.
Вилијам Тарнер, "Олуја". *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

Вилијам Тарнер, "Голдау". *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

Процват акварелног сликарства у Европи дошао је на прелазу из 18. у 19. век.
У 20. веку акварелно сликарство коначно почиње да излази из сенке уљаног сликарства. Развој акварел технике олакшава индустрија у области уметничких материјала, шири се палета боја и асортиман акварел папира.
До данас постоји много уметника који раде само са акварелима.
Тренутно сликарство акварела пружа широк простор за креативне експерименте и стварање сопственог уникатног стила.
Jeлена Базанова, Мртва природа. *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

Liu Mao Shan, *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

Nikola Lopez. *преузето са отворених интернет извора

[Svetlana Poznjak]

Antonio Ortega Perez. *преузето са отворених интернет извора

[Саша Сакович]