Stare Karte:

[Копач]

Југословенски простори под непосредном влашћу Османског царства (1395-1912)

[Копач]

Mape Beograda iz opsade 1717.

[Копач]

Железничка мрежа Краљевине СХС 1928. године.

До Црне Горе се још увек није могло возом, осим до Новога и Зеленике. Стара замисао да се до Подгорице дође од Пећи, преко Берана и Колашина је и овде наведена као "у пројекту".

Најгушћа је железничка мрежа у Војводини, Славонији и источном делу Словеније, а највеће чвориште су тада, као и касније били Винковци.

Од пруга ван краљевине уцртане су само оне најважније, укључујући и ону Букурешт - Темишвар - Сегедин, чији је један део пролазио кроз српски део Баната, са главном станицом у Кикинди.

[Копач]

Mapa "Bela Srbija" po nekim izvorima prva srpska zemlja osnovana 550 godine dolaskom Srba u Polablje , kratkotrajna država koja je po nekim izvorima nezavisni ili zavisno od Franačke države postojala 990 godine kada se i ukida u potpunosti , siste ove države je bio plemenski savez tačnije savez od 15 do 17 glavnih plemena i manjih bratsva unutar plemena , ova država se nekada nalazila na današnjoj granici Poljske Nemačke i Češke a ostaci ove države su današnji "Lužički Srbi" i "Polabski Sloveni"

[Копач]

Ослобађање окупиране Србије од стране НОВЈ, ЈВуО, Црвене армије и Бугарске народне армије у Другом светском рату (7.8-15.12.1944)

[Копач]

Порекло становништва предкумановске Србије по Јовану Цвијићу који се овиме нашироко бавио. Овај простор, посебно његов северни део, још једном је испражњен током хабзбуршко-османских ратова између 1683. и 1739. године. Главне струје насељавања биле су из динарских крајева (Рашка, Херцеговина, Брда, Босна, Црна Гора), са Косова из из Метохије, из Македоније и из Шоплука. Нису, наравно, сви досељени тада, али већи део становника јесте. Какво је стање на карти такав је био састав и српских војвода у устанцима, који су великим делом били дошљаци или су чак пребегли устаницима после почетка борби.
И још нешто: кнежевина и краљевина Србија су биле државе у које се становништво константно усељавало из свих њој суседних области, укључујући (и то у десетинама хиљада) и из Аустрије, док је - с друге стране - исељавање било потпуно непозната категорија. Као таква Србија је била апсолутни изузетак у целој Европи. Ти досељеници били су снага Србије, оно што је довело до њеног раста, њеног успона ни из чега. И ти дошљаци су били оно што је плашило Беч и Стамбол, јер се из тога одлично видело да је у њиховим царевинама много шта лоше постављено и да се због тога бежи у Србију. То нешто није била само слобода као парола, "Србија" исписано великим словима, већ основне потребе тадашњих људи: слобода вероисповести, слободан сељачки посед, једнакост, изостанак феудалаца и феудализма, могућност напретка, владавина права итд. Није све било идеално, али је било довољно добро да у комбинацији доведе до тога да је сваке године сваку српску границу прелазило хиљаде људи, црне сиротиње, али и занатлија, трговаца и образованих.
Једна од ретких мана ове карте је сличност боја којима су означени староседеоци и шопски досељеници.

[Копач]

Дистрикти аустријске Краљевине Србије 1718-1739. Користио сам се већ постојећом картом са Википедије и убацио седишта дистрикта.

[Копач]

Буне током прве владавине књаза Милоша (1815-1839) и књаза Михаила (1839-1842). Карту сам правио уз помоћ карте са Википедије.

[Копач]

Ортак Марио Јегдић урадио лепу карту Левачке нахије (1530)

[Копач]

Од јутрос ова страница има преко 3000 чланова. То је замашна бројка па овом приликом честитамо свима који су овде нешто објавили или коментарисали учинивши тиме овај Атлас лепшим и паметнијим.

Настављамо са историјским картама. Данас приказ развоја позносредњевековног Смедерева, данашње Смедеревске тврђаве.

Након смрти деспота Стефана 1427. године, по претходном договору владара Србије и краља Угарске, Београд, српска престоница и најтврђи град, морао је бити предат Угарској. Оставши без најзначајнијег седишта и упоришта према Турцима, деспот Ђурађ почео је наредне године са убрзаном изградњом нове престонице. У прве две године мукотрпних радова у којима је учествовала цела деспотовина (а за које је народ одлучио да окриви деспотову супругу, Гркињу Ирину Кантакузин) из темеља је подигнут Мали град, тј. цитадела Смедерева, на самом ушћу потока Језаве у Дунав. Ту су се налазили деспотов двор, ковница итд. Пре 1439. изграђен је и зид око насеља, тзв. Велики град. Са 10 хектара површине и 25 кула Смедерево је постало највећа равничарска тврђава у овом делу Европе. Осим кућа племића, смедеревских трговаца и занатлија у Великом граду налазиле су се и две цркве, од којих је једна била придворна а друга, већа, посвећена Благовештењу. Након што су се 1459. утврдили у граду, Турци су подигли још три куле, по једну на сваком рогљу тврђаве. Те ниске, полигоналне куле биле су намењене одбрани уз помоћ ватрног оружја тј. топова.

На овој карти видимо још и улазне капије (означене стрелицама), малу, вештачки направљену луку са дунавске стране (бр. 9). Не знам шта је означено бројевима 10 и 6, ако неко има идеју нека каже.

(Узгред, немам појма одакле сам преузео ову карту нити из које је она публикације...)