ZAKON O DJELATNOSTI ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA u SRBIJI:

[Копач]

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се систем заштите непокретних културних добара, њихов значај, врсте, начин упостављања заштите и мере заштите, права и обавезе власника и корисника непокретних културних добара, начин и услови обављања делатности заштите непокретних културних добара, финансирање заштите непокретних културних добара, као и друга питања од значаја за очување непокретних културних добара, као дела културног наслеђа.

[Копач]

Општи интерес
Члан 2.
Заштита непокретних културних добара је делатност од посебног интерса за Републику Србију.
Непокретна културна добра представљају необновљив ресурс и национално благо Републике Србије.

[Копач]

Дефиниције – значење термина
Члан 3.
Термини који се користе у овом закону имају следеће значење:
Адаптација је прилагођавање непокретног културног добра његовој новодобијеној намени, без битне промене његовог изгледа;
Амбијентална вредност је карактеристично својство и особеност аутентично очуваног окружења непокретног културног добра;
Археолошки налаз је покретни предмет (од камена, земље, метала, стакла, кости, дрвета, коже и других материјала), антрополошки, палеонтолошки и геолошки материјал, који може бити појединачан, ван контекста или део археолошког налазишта са којим чини јединствену целину. Стручно регистрован и вреднован археолошки налаз постаје покретно културно добро;
Археолошки резерват је просторно ограничено подручје које садржи било какве трагове људског постојања у даљој прошлости, укључујући и места где нема видљивих остатака на копну или испод воде, чије је ископавање и истраживање остављено будућим генерацијама; / простор који садржи трагове човековог трајања кроз време, укључујући и места на којима нема видљивих трагова на површини терена или под водом, чије ископавање и истраживање је сачувано за будуће генерације. Може да буде подручје које садржи једно или више археолошких налазишта повезаних у топографску целину, а чији археолошки садржај није довољно истражен да би били стављени под заштиту на редован начин и чије су ископавање, научна интерпретација, презентација и коришћење остављени за будуће генерације, ако:
– није истраживано или његов истраживан део обухвата мање од једне трећине предметног простора;
– његовим истраживањем се не спречава развој археолошке науке, нити попуњавање јавних археолошких збирки;
– његовим резервисањем се не спречава реализација започетих развојних програма и пројеката од јавног интереса, утврђених просторним и урбанистичким плановима;
Археолошко налазиште је део простора на копну и под водом са остацима грађевина или других радом створених предмета; / део простора на површини терена, у земљи, у пећинама и под водом, који садржи или може садржати: остатке појединачних грађевина, сложене грађевинске целине и друге објекте, конструкције и њихове делове, гробне целине и некрополе, оставе, покретне предмете (од камена, земље, метала, стакла, кости, дрвета, коже и других материјала), антрополошки, палеонтолошки и геолошки материјал, као и целокупан стратиграфски контекст у коме се налазе. Стручно регистрована и вреднована археолошка налазишта постају непокретно културно добро;
Вредновање је стручна и научна оцена својстава, особености и значаја добра, ради утврђивања културне вредности и статуса непокретног културног добра;
Заштита непокретног културног добра је спровођење одговарајућих мера неопходних за њихову идентификацију, очување и презентацију заштите правне и стручне природе прописаних одредбама овог закона, а усклађених са правилима конзерваторске струке;
Заштићена околина је простор око непокретног културног добра који је од непосредног значаја за његово постојање, заштиту, коришћење, изглед, очување и истраживање, као и за његов историјски контекст, традиционални амбијент и визуелну доступност;
Знаменито место је простор на којем се збио значајан догађај или простор који је препознатљив по некој истакнутој личности; / про¬стор на ко¬јем се од¬и¬грао до-га¬ђај од зна¬ча¬ја за исто¬ри¬ју или про¬стор ве¬зан за зна¬чај-не исто¬риј¬ске лич¬но¬сти, про¬стор на ко¬јем се на¬ла¬зи гро-бље;
Интегритет је мера целовитости и недирнутости културног добра која обезбеђује очување његових вредности и атрибута.
Интерпретација је низ активности намењених повећању интересовања и знања широке публике о наслеђу и његовом бољем разумевању. Интерпретација је јавно тумачење наслеђа и дискутовање о њему, како би се статични споменици и места трансформисали у изворе учења и размишљања о прошлости, ресурсе за одрживи развој локалне заједнице, међукултурни и међугенерацијски дијалог. Интерпретативна средства су публикације, предавања, инсталације, едукативни програми, активности намењене заједници, презентација истраживања које је у току, тренинзи и евалуација самог интерпретативног процеса;
Конзервација је поступак очувања непокретног културног добра у затеченом стању; систематско праћење стања непокретног културног добра и предузимање мера и радова нужних за очување споменичких својстава, целовитости и намене непокретног културног добра;
Консолидација је ојачавање структуре и отпорности непокретног култруног добра, без промене његовог изгледа;
Култно место је простор који је, по народном предању и веровању, предмет посебног значаја или обожавања;
Културна баштина је скуп добара наслеђених из прошлости, које људи препознају као одраз и израз својих вредности, веровања и традиција, која су у сталном процесу еволуирања, укључујући и све аспекте њихове околине који произлазе из међусобног деловања људи и природе у времену, независно од власништва;
Kултурна вредност је скуп вредности које карактеришу неко културно добро и његов однос са окружењем, као што су: идентитет (емоционална везаност друштва за одређено културно добро), уметничка и/или техничка вредност и реткост.
Културни предео је подручје значајне предеоне, естетске и културно-историјске вредности, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва/;
Носилац права на непокретном културном добру је, осим власника, и носилац других стварних и облигационих права на непокретном културном добру (Хр) Држалац непокретног културног добра је правно или физичко лице које поседује непокретно културно добро, а није његов власник;
Очување је продужавање трајања споменичких својстава и особености културног добра које представљају његову културну вредност, као и спречавање пропадања културног добра и обезбеђивање његове намене и функције; очување (непокретног) културног добра остварује се спровођењем мера заштите;
Плански документи су урбанистички и просторни планови који се израђују и доносе у складу са прописом којим се уређује планирање и уређење простора;
Презентација је скуп поступака и мера којима се непокретно културно добро чини доступним јавности;
Ревалоризација је стручна или научна оцена својстава, особености и значаја непокретног културног добра, ради провере његове културне вредности;
Ревитализација је спровођење мера заштите ради враћања првобитне или давања нове одговарајуће намене, односно функције непокретном културном добру;
Реконструкција је методолошки поступак којим се, у изузетним ситуацијама, обнавља уништено непокретно културно добро, на основу аутентичне документације и уз коришћење нових материјала;
Рестаурација представља методолошки поступак при коме се непокретном културном добру враћају они делови који му недостају и одстрањују неаутентични делови и додаци, у складу са његовим изворним обликом и својствима. Рестаурација се врши искључиво на основу аутентичне документације или валидних података и применом оригиналних, односно аутентичних материјала;
Рехабилитација је успостављање изгубљене функционалности непокретног културног добра;
Санација је извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши поправка уређаја, постројења и опреме, односно замена конструктивних елемената објекта, којима се не мења спољни изглед;
Чување непокретног културног добра је континуирано праћење стања, спречавање недозвољених радњи, физичко и техничко обезбеђивање и заштита од ризика којим оно може бити изложено.

[Копач]

Сврха заштите
Члан 4.
Сврха заштите непокретних културних добара је:
1. очување непокретних културних добара и њихово преношење будућим генерацијама;
2. обезбеђивање услова за опстанак непокретних културних добара и за очување њиховог интегритета;
3. обезбеђивање одрживог коришћења непокретних културних добара сходно њиховим традиционалним или новим одговарајућим наменама ради људског развоја и квалитета живота;
4. ширење сазнања и промовисање вредности и значаја непокретних културних добара;
5. очување културне разноликости кроз унапређење стања и вредности свих врста непокретних културних добара, уз поштовање свих култура и културних слојева;
6. обезбеђивање услова да непокретна културна добра, сходно својој намени, служе за задовољавање културних, научних и едукативних потреба појединаца и друштва;
7. спречавање радњи и активности којима се може нарушити вредност, својство, особеност, значење или значај непокретног културног добра;
8. обезбеђивање услова за постојање одговарајуће равномерне заступљености службе заштите на читавој територији Републике Србије;
9. успостављање заштите места и других непокретних ствари повезаних са нематеријалном културном баштином ради њене заштите;
10. третирање непокретног културног добра као необновљивог ресурса у плановима развоја и усмеравање развоја у складу са циљевима заштите и очувања непокретног културног наслеђа;
11. истраживање, очување и коришћење непокретних културних добара од посебног значаја за културу и историју српског народна која се налазе ван територије Републике Србије.

[Копач]

II. НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО ДОБРО

Члан 5.
Непокретно културно добро је непокретност или део непокретности која поседује културне вредности, утврђена је за културно добро у складу са законом, и као таква део је културног наслеђа.

[Копач]

Врсте непокретног културног добра
Члан 6.
Непокретно културно добро је споменик културе, културно-историјска целина и локалитет или подручје.

[Копач]

Споменик културе
Члан 7.
Споменик културе је непокретни објекат од архитектонског, археолошког, уметничког, етнолошког, техничког, палеонтолошког или другог друштвеног значаја.
Споменик културе може бити:
1. Архитектонско дело, његови остаци или препознатљиви делови, припатци и украсни додаци;
2. Објекат са припадајућим непокретностима и покретностима која се налазе у њему или ван њега, а с њим су повезана историјским, уметничким, археолошким, научним, функционалним или културним везама које целини дају унутрашњи склад који се мора сачувати;
3. Археолошки објекат или структура археолошког карактера;
4. Дело примењене уметности, сликарства или вајарства, натпис, пећинско станиште, дело или остатак техничке културе, старе индустрије или инфраструктуре и друго добро које је трајно везано за одређени архитектонски објекат или место;
5. Меморијал или други споменик;

[Копач]

Културно-историјска целина
Члан 8.
Културно-историјска целина јесте урбано или рурално насеље или његов део са припадајућом инфраструктуром који репрезентује неки историјски период или етапу у развоју насеља, као и група грађевина које нису нужно просторно повезане, али имају колективну архитектонску кухерентност или културну, историјску, археолошку, уметничку, научну, друштвену функционалну или техничку једнобразност.

[Копач]

Локалитет или подручје
Члан 9.
Локалитет или подручје представља производ јединствене природне и људске делатности, делимично изграђено, довољно особено и хомогено да се може топографски дефинисати или које има истакнут историјски, археолошки, уметнички, антрополошки, научни, друштвени, културни, технички или индустријски значај.
Локалитет или подручје може бити:
1. Археолошко налазиште
2. Археолошка зона
3. Знаменито место
4. Културни предео
5. Врт, перивој и парк
6. Сакрално или култно место.

[Копач]

Утврђивање статуса непокретног културног добра
Члан 10.
Заштита непокретног клтурног добра врши се евидентирањем непокретног добра које ужива претходну заштиту и утврђивањем својства непокретног културног добра.