Stare Karte:

[Alexander Soloviev]

Будите изузетно опрезни, ако се земљиште по коме планирате да ходате са детектором метала налази у зони старих војних операција! Може добити стару муницију, који захтевају одређена знања да би се извукли из земље! Ако нађете, позовите полицију!

[Копач]

Офанзива совјетских трупа у Југославији и ослобођење Београда од 28. септембра до 20. октобра 1944

[Копач]

Објашњења знакова на старим картама су написана на руском језику. Шта сам нашао, објавио сам!

[Копач]

Византијско царство 565 године

[Копач]

Možda će neko biti zainteresovan.
Kratka istorija ratova rimske države

753 pre nove ere - Tradicionalni datum osnivanja Rima od strane Romula.
509 pre nove ere- Tradicionalni datum osnivanja Republike.
390-387 pre nove ere. - Invazija Gala na Rim; zauzimanje i požar Rima.
280 pne nove ere. - početak rata Rimljana sa epirskim kraljem Pirom.
Sredinom 3. vijeka pre nove ere. - Uspostavljanje rimske dominacije nad Italijom.
264–241 pre nove ere. - prvi rat između Rima i Kartage (Prvi punski rat) za prevlast na Mediteranu. Završeno je pobjedom Rima i uspostavljanjem rimske dominacije na Siciliji.
218–201 pre nove ere. - drugi rat između Rima i Kartage (drugi punski rat). Uspostavljanje rimske dominacije na cijelom Mediteranu.
168 pne nove ere. - Bitka kod Pidne između rimskih i makedonskih trupa. Uništenje makedonskog kraljevstva.
146. pne nove ere. - Uništenje Korinta od strane Rimljana i pokoravanje Grčke.
146. pne nove ere. - razaranje Kartage od strane Rima tokom Trećeg punskog rata (149-146 pne).
133. pne nove ere. - zemljišni zakon Tiberija Graka u Rimu, ograničenje korišćenja državnog zemljišta, povlačenje viškova za posebne naknade i prenos na siromašne građane malih parcela bez prava prodaje). Svrha reforme: zaustaviti propast rimskog seljaštva društvenog i vojnog temelja rimske države).
123–122 pre nove ere. Tribunat Gaja Graka. Obnova agrarnog zakonodavstva Tiberija Graka, nastavak rada agrarne komisije; provođenje demokratskih reformi. Gaj Grak je predložio zakon kojim se italijanskim saveznicima daje prava rimskog državljanstva.
74–71 pre nove ere. - ustanak robova pod vodstvom Spartaka.
59. pne nove ere - Izbor Gaja Julija Cezara za konzula.
58–56 pre nove ere. Gaj Julije Cezar je osvojio Galiju.
49–31 pre nove ere. - građanski ratovi u rimskoj državi.
49–44 pne nove ere. - diktatura Gaja Julija Cezara u Rimu, godine Cezarovog života - 100-44 godine. pre nove ere.). Imao je ovlasti doživotnog diktatora, cenzora, konzularnu vlast, trajnu vlast tribuna, poglavara rimske religije, prefekta morala itd. Zadržao je rimske republikanske oblike vladavine.
45 pne nove ere. - reforma kalendara, koju je izvršio Gaj Julije Cezar.
31. pne nove ere. - Bitka kod rta Aktijum tokom građanskog rata u Rimu. Rezultat poraza Antunove flote i egipatske kraljice Kleopatre bilo je uspostavljanje nepodijeljene Oktavijanove vladavine i proglašenje Rimskog Carstva.
30. pne nove ere - 14. Nove ere. - vladavina Oktavijana Avgusta u Rimu, avgustov principat). Formalno očuvanje nekih republičkih institucija sa koncentracijom sve vlasti u rukama princepsa.
30. pne nove ere. - Rimsko osvajanje Egipta i njegovo pretvaranje u rimsku provinciju.
1. vek nove ere. - Uspon hrišćanstva.
54–68 nove ere. - vladavina rimskog cara Nerona. Vodio je politiku represije i konfiskacija, spalio veći dio Rima i progonio kršćane. Izvršio samoubistvo.
79 nove ere. - erupcija Vezuva, uništenje gradova Pompeja, Herkulaneuma i Stabije.
98-117 godina nove ere. vladavine rimskog cara Trajana. Maksimalno proširenje granica Rimskog carstva kao rezultat agresivnih ratova (osvojene su Dakija, Arabija, Velika Jermenija, Mesopotamija).
284–305 nove ere. vladavine rimskog cara Dioklecijana. Uspostavljanje režima neograničene monarhije – dominacije. Nestanak starih republičkih institucija, koncentracija uprave carstva u rukama nekoliko glavnih resora. Provođenje reformi za stabilizaciju položaja carstva. Sve veći progon hrišćana.
306–337 nove ere. - vladavina rimskog cara Konstantina Velikog. Završetak formiranja dominantnog režima, jačanje carske moći.
313 nove ere - Uredba rimskog cara Konstantina o davanju slobode vjeroispovijesti građanima carstva. Kršćanstvo postaje "dozvoljena religija".
330 nove ere. - prenos glavnog grada Rimskog carstva u Konstantinopolj (moderni Istanbul).
395 nove ere. Podjela Rimskog Carstva na Zapadno Rimsko Carstvo i Istočno Rimsko Carstvo.
410 nove ere. Zauzimanje Rima od strane Vizigota predvođenih Alarikom.
455 nove ere. zauzimanje Rima od strane Vandala.
476 nove ere. - Pad Zapadnog Rimskog Carstva. Kraj antičkog svijeta i početak srednjeg vijeka.

[Копач]

teritorijalna karta svijeta uoči Prvog svjetskog rata

[Копач]

Карта Дукље из "Историје Црне Горе" (1967), још увек најбоља за тај историјски период коју сам видео. Свакако најдетаљнија. Рађена пре свега према "Барском родослову / Летопису попа Дукљанина" па су стога ту и неколико термина, попут Transmontane, који су нам непознати из других извора. Карта је великих димензија па сам морао да је сликам са повелике удаљености; из тог разлога се извињавам што је мало мутњикава.

Видимо жупе и градове Дукље/Диоклитије, Травуније и Хума, важније цркве, али и римске путеве који су важна спона са ранијим периодом.

[Копач]

• Пећка Патријаршија 1557
• Државе Лазаревића, Бранковића и Баошића

[Копач]

Браничевски субашлук 1467, по турском дефтеру (попису) који је обрадио и 1987. године објавио Момчило Стојаковић.

Попис је извршен тек коју годину након заузимања овог краја (1459) како би се утврдило стање ради наплате дажбина. Због стратешког положаја на граници, ова област је проглашена за субашлук, на чијем челу се налазио Али-бег Михалоглу, из чувене породице османских крајишника, чији се лични посед (читлук) налазио око данашњег Петровца на Млави и који се јасно види назначен на карти.
На карти се не налазе сва села из пописа, већ само она за која се могло утврдити где су се налазила. Пописано је 5.963 куће, све хришћанске осим 67 муслиманских, и чак 16 манастира. Ако се рачуна да је просечно сеоско домаћинство имало шест чланова, долази се до броја од око 35.000 становника. 261 лице уписано је као „дошлац“ тј. придошлица. Ако је судити према надимцима убедљиво највише дошљака било је из Босне (11 људи с надимком Бошњанин). Власи пописани у Ждрелу и Звижду скоро сви имају српска имена те су заправо социјална а не етничка категорија. Пописано је и осам Цигана, који су сви боравили у тврђави Ресава и који су сви били хришћани са српским именима.

Субашлук је подељен на нахије (на карти: области) које се добрим делом поклапају са жупама и областима какве су постојале и у српској држави. Ту су Лучица (која је била и највећа са око 40% укупног становништва субашлука), Пек, Ждрело, Звижд (само 66 кућа), Ресава, Омољ и Раваница. Градови тј. тврђаве су само две – Голубац и манастир Манасија (Ресава), док Рама још нема, њега ће подићи тек Бајазит II 1491. године. Тргови, тј. места која су имала потенцијал да се развију у доцније вароши су Суботица и Орашје у Ресави, Госпођинце у Омољу, Кула и Старци у Ждрелу и Тополовник и Лучица у истоименој области. Сва ова места данас су, у најбољем случају, повећа села, што нам говори о бурном и испрекиданом постојању на тим просторима. Неке области, попут Пека, су одлично насељене и већина села је преживела до наших дана, док у другима (нпр. у Ресави) налазимо тек део села који постоји данас. Многа од села пописаних у Раваничкој повељи осамдесетак година раније су нестала. Ово је, највероватније, последица пустошења у војним походима током прве половине XV века. Просечно село имало је 17 или 18 кућа а највећа су била Тополница (111 кућа), Лучица (93), Кисељево и Доње Црниће (по 80).

[Копач]

Балканско полуострво око 1400. године са нагласком на Османско царство, српске кнежевине, остатке Византије и млетачке поседе. Понешто непрецизно, поседи Лазаревића, Бранковића и Балшића дати су у истој боји па изгледа као да су имали заједничку политику, што никако није тачно. Ипак, ово није потпуна грешка јер су те три великашке породице остале да баштине традиције државе Немањића, чијим су се наследницима сматрали. Уз несложне великаше и надируће Османлије имамо само да захвалимо Тамерлану и његовој победи над султаном Бајазитом 1402. код Ангоре/Анкаре што је средњовековна Србија након тога доживела малу ренесансу, праву лабудову песму својих градова и вароши, културе, уметности и још много чега.

Карта је из књиге "Византијско наслеђе и српска уметност".