Stare Karte:

[Копач]

Нахија Бихор по османском попису из 1571. године. Једна од карата из књиге Татјане Катић „Опширни попис Призренског санџака из 1571. године“. Нахија се простирала углавном уз реку Лим, од испред Бродарева (на карти: Брдарево) до епонимног града Бихора, као и уз две притоке Лима, Љешницу и Бистрицу.
Друга половина XVI века било је доба када је све већи број хришћана прелазио на ислам. Разлози за то су били многи, као што су то били и у време пре и после 1571. године, али треба посебно узети у обзир чињеницу да је то било доба нејвећег успона Османског царства, доба Сулејмана Величанственог, када су скоро сви Срби живели унутар турских граница, а крајеви попут слива Лима били јако далеко од граница хришћанског света. Процес „турчења“ је тек у зачетку; најизраженији је око управног седишта нахије док је на осталим местима спорадичан и не поклапа се са данашњим стањем које је великим делом последица каснијег исељавања са и усељавања на ово подручје. Занимљиво је да је данашња скоро монорелигијска општина Петњица (на карти: Пећњица, од Љешњице до Трпези) у данашњој Црној Гори у ово време била још увек скоро потпуно хришћанска.
И још један детаљ: Бијелог Поља још увек нема. Уместо њега ту је „Никоља Црква Пазар“ тј. Никољ-пазар, трговиште око цркве Светог Николе, православног храма саграђеног око 1560. године који и данас постоји.
Нека ме неко подсети шта смо рекли да су места исписана великим словима (тј. Затон и Врбница)?

[Копач]

Мајска скупштина је била сабор Срба одржан 1. и 3. маја 1848. године у Сремским Карловцима на којем је српски народ прогласио Српску Војводину.
1848. године, као одговор на националну политику вођа Мађарске револуције, карловачки митрополит Рајачић сазвао је за 1. мај Велику народну скупштину у Сремским Карловцима (Мајска скупштина), на којој се скупило око 10-15.000 људи. На скупштини је тада проглашена аутономна Српска Војводина, која се састојала од Срема, Бачке, Баната и Барање. За војводу је изабран Стеван Шупљикац, Карловачка митрополија је уздигнута на ранг патријаршије, а тадашњи митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине на челу Народног одбора постављен је Ђорђе Стратимировић, који је организовао српске јединице за борбу против Мађара. На скупштини је учествовао и Светозар Милетић. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора.
Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Војвођанским Србима дошли су у помоћ добровољци из Кнежевине Србије, на челу са војводом Стеваном Книћанином. Кнежевина Србија је одиграла значајну улогу у помоћи устаницима. Иако у почетку неодлучна, српска влада је под утицајем Светозар Милетића одлучила да тајно пошаље хиљаде добровољаца преко Саве и Дунава. Знак распознавања је био поздрав и усклик „За Србство“. Српска војска у војводству је бројала око 21.000 војника и имала је 104 топа. Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су, у новембру 1849. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу, а на њеном подручју формирале нову круновину под називом Војводство Србија и Тамишки Банат. Срби на крају нису добили оно што су желели. Били су преварени од стране бечког двора. Ипак, повезаност Срба „пречана“ и Кнежевине, касније Краљевине Србије, је овим још више ојачана. Сан о уједињену који је сневао Милетић је постао јава 70 година касније. Револуционарне 1848. Беч је само одложио неизбежно.
На слици је приказанe прокламоване границе Српске Војводине 1848. године.

[Копач]

Србија за време Светог краља Милутина 1319. године, са својом престоницом Скопљем. Такође, на овој карти је приказана и држава Милутиновог мезимца, босанског бана Стефана II Котроманића, сина Јелисавете Немањић и унука његовог брата краља Драгутина. Црвеном линијом је такође омеђана и Сремска краљевина Милутиновог брата, краља Драгутина.

[Копач]

Serbia and Bosna about 1453. Gray districts on map- turkish garrisons.

[Копач]

Српске школе у Старој Србији и Македонији 1870. године. Карта из "Историје српског народа", том V. Поставио на фб групи "Српство у Македонији" Хаџи Милош Маринковић.

Године 1870. још не постоји организована српска пропаганда нити државни подстицај да се отварају српске школе. Ове које су тада постојале отворене су на иницијативу мештана.
Видимо да школа нема између Прокупља и Приштине, где је тада живело знатно више Арнаута. Постоји српска школа у Трну (данас у Бугарској), али не и у Трговишту, најјужнијој општини данашње уже Србије. Постоји доста школа у Биначу (Врање-Гњилане), али тек неколико у Новопазарском санџаку јер су тамо била села разбијеног типа. У Македонији су српске школе углавно на северу и западу, али их има и главнијим местима северозападне Македоније (Крива Паланка, Кратово, Кочани, Берово).

[Копач]

Država Stefana Nemanje ...

[Копач]

From the book. "studia nad początkami serbskiej monarchii Nemaniczów". J. Leśny
On the map -Serbian political centers in the 9-11 centuries

[Копач]

Napoleonove ilirske pokrajine 1809 - 1813 iz knjige Testament kralja Aleksandra

[Копач]

Балканско полуострво око 950. године. Бугарска је под Симеоном I (893-927) била на врхунцу своје територијалне експанзије, што је довело до његовог крунисања за цара и проглашења патријаршије одвојене од оне цариградске. Византијско царство, потучено од Симеона у неколико битака, је у дефанзиви. Симеона је наследио син Петар (927-969).

Србијом влада кнез Часлав (927-960), који је одрастао на Симеоновом двору у Преславу. Након кратке бугарске владавине над Србијом (924-927), Часлав након Симеонове смрти ослобађа дедовину и наставља да успешно влада уз ослонац на Византију.
Србија се простире западно од последњих византијских, сада бугарских упоришта, укључујући и Рас, највећим делом у неприступачним планинама и у јадранском залеђу.

Карта из књиге "Processes of Byzantinisation and Serbian Archeology" (Београд, 2016).

[Копач]

Упоредни приказ просторног развоја Београда кроз векове.
Објављено у часопису Елементи, године 2016. по рођењу Христа, десетог месеца по римском бројању.